Делегација Општине Рума на челу са председником Општине Слађаном Манчићем посетила је мађарске градове Комло и Печуј. Председника Манчића је у Граду Комло примио градоначелник Polics Jozsef и истакао да му је веома драго што њихово искуство са коришћењем обновљивих извора енергије сада жели да примени и суседна Србија, односно Општина Рума. Наиме, у Комлу се налази Енергана која греје 5 000 станова користећи отпад дрвета, а која је 2010. године као пројекат финансиран од стране ЕУ, добила оцену најуспешнијег пројекта међу земљама чланицама. Делегација румске општине је обишла поменуту Енергану, а о искуству које сада има овај мађарски град од 25 000 становника говорили су тамошњи стручњаци из области енергетике. Била је то прилика да представници румских јавних предузећа Дирекција за изградњу Руме, Стамбено, План, као и представници Одељења за урбанизам Општинске управе у Руми на лицу места виде како то функционише.
Везано за евентуални улазак Руме у такав пројекат, већ је потписан Уговор о изради студије као првог корака ка реализацији пројекта, а почетком марта у наш град долазе мађарски стручњаци који ће у складу са свим овдашњим параметрима уобличити неколико могућих верзија будуће студије за насеље Тивол.
- Тада ћемо знати за који вид производње топлотне енергије из обновљивих извора ћемо се евентуално определити и да ли ћемо започети пројекат, рекао је Слађан Манчић, председник Општине Рума. Мађарска страна би преко доо РЕСИНВЕСТ-а који заступа Електропривреду Мађарске у Србији конкурисала за финансијска средства из фондова ЕУ. Остатак трошкова у износу од 12 одсто би био наш удео, али се рачуна и на помоћ Министарства енергетике, тако да би наша издвајања била сведена на минимум, наводи даље председник Манчић. Наш интерес је да не послујемо са губицима, објашњава он. Потписали смо Уговор о изради студије и зато смо сада дошли да видимо како то функционише на лицу места, као и да разменимо искуства, да видимо како се складишти да би могли евентуално, на свом терену да применимо сваки детаљ. Коришћење гаса или мазута нас везује за светске скокове курса долара или друге ствари на које тешко, или никако не можемо утицати, а када је у питању биомаса или отпад дрвета-ту не зависимо ни од кога, већ користимо оно чиме располажемо и сигурно је да ће трошкови бити рационализовани, казао је први човек румске општине.
Општина Рума би се преко својих јавних предузећа побринула да се испуне инфраструктурни и сви други предуслови за реализацију инвестиције. Била би тачно одређена парцела за Енергану по еколошким стандардима, а цео пројекат би у том случају изнедрио Руму као прву општину у Србији са таквом инвестицијом.
Дводневној посети су присуствовали и представници Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине, Факултета техничких наука у Новом Саду, као и ЈП Војводинашуме, односно Шумског газдинаства које би имало веома важну улогу у реализацији ове инвестиције због обезбеђивања дрвног отпада. Пера Добројевић, директор Шумског газдинства се током посете Мађарској информисао о процесу одвајања дрвета које се користи у ту сврху, шта се у даљем процесу с њим ради и каква својства треба да има.
Ако се узме мађарски пример, онда се може видети да је у њиховом случају било потребно 3 године да би се базни план, са финансијском студијом, техничким описом и студијом изводљивости претворио у конкретан пројекат. 2007. године завршили су са тим првим кораком, да би у новембру 2008. предали конкурс. 2009. године им је одобрена субвенција од 500 милиона форинти, да би убрзо она била нешто смањена и износила 486 милиона форинти. У фебруару 2010. године уследио је пробни рад и од тада грађани Комла користе дрвене сечке како би се грејали, а финансијски гледано већ се осети бољитак, кажу градски званичници. Било је и потешкоћа у целом процесу, али сада је већ јасно да је инвестиција била исплатива.
Озбиљан посао чека надлежне у Руми, који ће радећи са стручњацима из Мађарске ипак бити у предности, због искуства северних суседа.