Седам индустријских зона у Руми, од којих је најпопуларнија Румска петља, све су привлачније страним инвеститорима захваљујући чијем доласку се констатно смањује проценат незапослености у овом сремском граду.

-Проценат незапослених, који је сада у Руми између 12 и 13, смањићемо на седам, и у том послу успевамо, с обзиром на све већи број инвеститора које привлачи наша општина, тачније индустријске зоне са којима располажемо, каже у интервјуу за Телеграф председник Општине Рума Слађан Манчић.
Поред континуираног смањена незапослености и доласка инвеститора у овај град, Манчић напомиње и да је последњих година стопиран одлазак младих из овог сремског места. Штавише, све је више оних који се после завршеног школовањавраћају у Руму.

На чему почива економија Руме?
– Економија нашег града почива на пољопривредној ииндустријског производњи. С обзиром на то да је Рума у центруСрема, који је, ипак, познат по пољопирвредном и великој количини обрадивог земљишта, поседујемо више од 7.200 хектара државне земље коју издајемо за пољопривредну обраду. Мишљења сам да се, због економске ситуације, у једном момементу број људи који се бави пољопривредом и повећао, а на то су утицале и субвенције државе. Иначе, у последњих неколико година имамо доста развијену и индустријску производњу, самим тим и доста отворених радних места.

Рума има седам индустријских зона, који су то инвеститори којима је она најинтересантнија?
– У праву сте. Рума има седам индустријских зона. Тренутно једна од најатрактивнијих индустријских зона, не само у Руми, него у Срему, а мислим чак и у Србији, јесте Румска петља. То је зона од 220 хектара, налази се тик уз аутопут Е-70 а оно што ту зону и наш град чини доста привлачном инвеститорима, и страним и домаћим, пре свега је њен географски положај. Сваки инвеститор жели добру инфраструктуру, да има повезаност са свим путним правцима, са свим јаким центрима попутБеограда, Новог Сада, са границом са Хрватском, са Републиком Српском, да је у близини аеродрома. Све то је од радне зоне Румска петља на 30-ак минута, а то је оно што ту зону чини изузетно атрактивном и привлачном за све инвеститоре… Са друге стране, ми у локалној самоуправи чинимо све да им олакшамо ток добијања грађевинских дозвола. То смо и доказали у овој години с обзиром на то да су нам дошла три доста јаке светске компаније.

Који су то инвеститори?
– За Видовдан је кинеско-данска компанија “ЕвеРест продуцтион” отворила фабрика за производњу меморијске пене. После Нове године почеће са радом и француска фабрика која производи гумене делове. Такође, до краја овог месеца очекујемо потписивање уговора са компанијом из Непала која производи тестенине, а којој смо већ продали 9,5 хектара земље у индустријској зони Румска петља. У разговорима смо са још неким инвеститорима…

О коме је реч?
– С обзиром на то да су процеси још у току не би било коректно да износимо детаље, али можемо да кажемо да је у питању 1.000 нових радних места. То много значи да Руму која има око 55.000 становника, а у којој је у овој години смањена незапосленост.

Са инвестицијама планираним за 2016. шта то значи, колико ће људи бити мање на бироу за незапослене?
– Наш је циљ да број незапослених на територији наше општине спустимо испод 10 процената. Он је у овом моменту између 12 и 13 процената а циљ нам је да дођемо до седам процената.

Какав је стандард и како живе Румљани?
- Не могу да кажем да је стандард у нашем граду изнад нивоа који је тренутно у Србији, али је у односу на друге градове добар. Увек кажем да је наша срећа што смо реализовали све ове инвестиције и што ће их још и бити, то је нешто што дугорочно збрињава велики број људи и запошљава на дуги период. Просечна плата у нашој општини је између 35.000 и 40.000 динара, што је у овом моменту за Србију добар просек.

Да ли се млади из Руме, који одлазе на студије у друге градове, враћају овде или остају у центрима где су студирали или, пак, напуштају земљу?
– У 2014. години рецимо, а тако је и ове, немамо велики одлив младих људи с обзиром на то да смо довели велики број и страних и домаћих компанија. У складу са тим, велики број младих, након завршеног школовања, враћа се у Руму. У овом граду виде перспективу за себе с обзиром на то да град иде узлазном путањом.

Као туристи, који је први пут у Руми, где бисте ми препоручили да одем, шта да посетим, пробам?
– Рума је град са пуно потенцијала, пре свега, због свог географског положаја. Налази се у срцу Срема, у подножју Фрушке Горе, наслања се на прекрасно Борковачко језеро а кроз њу пролазе сви главни путеви. Подједнако смо удаљени од границе са Хрватском, Републиком Српском, од великих центара попут Београда и Новог Сада… Имамо и прекрасно одмаралиште Борковац кроз које пролазе трим стазе. Ове године смо отворили олимпијски базен, имамо и доста кулутурних садржаја у самом граду, као и смештајних капацитета, који туристима омогућавају да испрате све садржаје и манифестације које се дешавају у или око града.

Да ли је све то утицало на пораст броја туриста у Руми?
- Да. У односу на прошлу годину имамо за више од 30 одсто већи број туристичких посета, како на дневном нивоу, тако и када гледамо број ноћења.

Поменули сте манифестације овог града, једна од битних је и Румски вашар.
– Румски вашар је бренд по ком се Рума препознаје стотину годину уназад. Он се одржава сваког трећег у месецу и на њему се слива велики број људи, највише из целе Србије а на њему се нуди, купује и продаје роба из свих области.

извор: telegraf.rs