Баш тим речима описао је српски министар пољопривреде Бранислав Недимовић фабрику "Ла линеа верде" коју је данас, у друштву председника Општине Рума Слађана Манчића, обишао у Добринцима.

Италијанска компанија је светски лидер у производњи свежих салата и готових оброка од поврћа и оно што је Јувентус у фудбалу, то је "Ла линеа верде" у прехрамбеној индустрији, сматра Недимовић.

Приликом данашње посете Добринцима представници Министартва пољопривреде, шумарства и водопривреде уручили су власнику компаније "Ла линеа верде" и уговор о праву пречег закупа 96 хектара државног земљишта, а по основу инвестиције у пољопривреди.

"Имам три важне ствари да вам кажем данас. Прво, ова фабрика је у Добринцима, у селу, то је битна разлика у односу на све оно што смо до сада гледали. Отварамо фабрике на оним местима где нико није ни сањао да ће их бити. И то фабрика која је повезана за прехрамбеном индустријом тамо где је сировина.Друга ствар која је важна је да људи који живе у Добринцима, Краљевцима и околним селима, преко аутопута који живе у пећиначкој општини, имају прилику да своју робу пласирају близу, јер прехрамбени капацитети ове фабрике су платформе где људи могу да у оквиру кооперацију пласирају своју робу и имају сталног купца. Трећа ствар је можда и најважнија. Ми имамо овде у Добринцима упаковану салату и упаковану супу. Ово има пет до десет пута већу вредност од саме сировине. То је оно што српској пољопривреди треба. Треба нам прехрамбена индустрија која прави већу додату вредност", истакао је Недимовић и подсетио на некадашња времена када смо продавали јефтине сировине у околне државе, а затим увозили скупе производе.

Председник Општине Рума Слађан Манчић је након обиласка фабрике оценио да је оваква инвестиција нешто што је потребно нашој општини, али и Војводини и Србији.
""Ла линеа верде" тренутно има 70 запослених, компанија планира да запосли укупно 150 радника, а постоји потреба и за ангажовањем сезонских радника . То је нешто што треба нашим селима, што гарантује да ће Добринци, Краљевци, Путинци, Доњи Петровци и околна места живети и наставити да се развијају, да ће људи остати у селима која ће бити јача и богатија, па ће и град постати јачи и богатији. Присуство господина Недимовића и покрајинског секретара за пољопривреду господина Радојевића показује озбиљност наше државе да подржи овакве пројекте. Морам да напоменем да је и Министарство привреде, Развојна агенција Србије помогла реализацију овог пројекта кроз субвенције које су биле у висини од 750.000 евра и то су наши пријатељи из Италије препознали као гест добре воље, иако је господин Ђузепе био решен да и без тога изгради ову фабрику", изјавио је Манчић, уједно се осврнувши и на плате радника.

"Нама као граду много значи упошљавање 150 радника. Овде су плате солидне. Хоћу да демантујем да се овде ради за 20 или 25 хиљада. Нема таквих плата на територији Општине Рума. Данас је немогуће задржати радника за толики износ. Довођење инвестиција подиже цену рада на територији целе државе, таква је ситуација и у Руми, једноставно добар радник мора и да се плати", нагласио је Манчић.

Власник "Ла линеа верде" Ђузепе Батаљола каже да је менаџмент италијанске компаније од самог почетка веровао у пројекат отварања фабрике у Србији, захваливши се на подршци и Влади Републике Србије, ресорном министраству и румској локално самоуправи.

"Имамо производне јединице на југу Европе, у Шпанији, Италији и однедавно овде у Србији. Врло је јасно да овде пројекат заправо служи за снабдевање овог дела Европе, региона, истока па све до Русије. Ми смо породична компанија, долазимо из пољоприведног света. Увек смо радили заједно са нашим људима. Веома смо поносни и задовољни са људима на које смо овде наишли као сараднике, који су мало "луди" као и ми и драго ми је да људи који су схватили да овај пројекат вреди, да су спремни да заједно са нама и даље верују у тај пројекат и даље га носе заједно са нама напред. Имамо добру земљу, имамо добре људе, имамо подручје које нас подржава и то су сви предуслови да морамо да успемо, ако не успемо онда смо сами криви за то", сматра Ђузепе Батаљола.

Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Вук Радојевић је сагласан да су овакве инвестиције у прерађивачке капацитете преко потребне пољопривреди и да се са њима стварају предуслови за производњу финалних производа, а потом и за извоз тих производа са додатом вредношћу. Он је напоменуо да је повртарска производња развијена на територији Општине Рума, те да има око 1.500 хектара земљишта под повртарском производњом.

"За две године рада Покрајинске Владе инвестирали смо заједно са пољоприведницима са територије Општине Рума 36 инвестиција у пластеничку производњу и око 290 инвестиција у системе за наводњавање претежно у повртарску производњу. Вредности тих инвестиција је преко 170 милиона динара. Поред отварања нових радних места, овакве инвестиције имају значај у могућим кооперантским односима. Отварају једну нову могућност повртарима са овог подручја и кроз субвенције које између осталог обезбеђује и Покрајина, могу да унапреде своју повртарску производњу", тврди Радојевић и подсећа да Покрајински секретаријат за пољоприведу даје додатан импулс развоју повртарства кроз међународни пројекат "Агрино", који омогућава реализацију инвестиције у најсавременије пластенике.

"Један такав пластеник имаћемо у Средњој пољоприведној школи у Руми и наши средњошколци ће имати прилику да поред теоретских стекну и неопходна практична знања. Исто тако сви пољопривредници са овог подручја ће имати прилику да се обуче и едукују кад је у питању производња у пластеничком простору у најсавременијим условима", закључио је Радојевић.

Пре обиласка фабрике у Добринцима председник Манчић је у Градској кући одржао састанас са министром Недимовићем и његовим помоћником Ненадом Катанићем, а централна тема је била унапређење пољопривреде у нашој општини.

Министар Недимовић је похвалио Руму и њене напоре да се модернизује пољопривредна произдводња и створе услове да пољопривредници живе од свога рада. Он је рекао и да ће се у Србији реализовати још 16 пројеката сличних овом у Добринцима, те да ће ствари у пољопривреди много другачије да изгледају у будућности.

www.ruma.rs